Zajednički delovi zgrade – čija su to briga i odgovornost?
Kada prokišnjava krov, pregori svetlo u hodniku ili lift prestane da radi, često nastaje poznata dilema: „Ko je za to odgovoran?“
Mnogi vlasnici stanova svoj stan doživljavaju kao jedinu zonu svoje odgovornosti. Međutim, život u zgradi podrazumeva mnogo više od vrata sopstvenog stana. Hodnici, stepeništa, liftovi, fasada, instalacije, podrumi i krovovi nisu „ničiji“, oni pripadaju svima!
Upravo zato Zakon o stanovanju i održavanju zgrada posebno uređuje pojam zajedničkih delova zgrade i obaveze svih vlasnika prema njima.
Šta su zajednički delovi zgrade?
Zajednički delovi su svi oni delovi zgrade koji služe svim stanarima ili funkcionisanju zgrade kao celine.
To su, između ostalog:
Zajedničke prostorije
- hodnici,
- stepeništa,
- ulazi,
- tavani,
- podrumi,
- biciklane,
- zajedničke terase,
- sušionice.
Građevinski elementi
- krov,
- fasada,
- temelji,
- noseći zidovi,
- stubovi,
- dimnjaci,
- svetlarnici.
Zajedničke instalacije i oprema
- vodovodne instalacije,
- kanalizacija,
- elektroinstalacije,
- liftovi,
- interfoni,
- hidrantska mreža,
- protivpožarni sistemi,
- gromobrani.
Drugim rečima, sve ono bez čega zgrada ne može normalno da funkcioniše!
Čija je odgovornost održavanje?
Kratak odgovor je: svih vlasnika posebnih delova zgrade!
Kupovinom stana ne kupujete samo kvadrate unutar četiri zida. Zakon kaže da automatski stičete i parvo, ali i obavezu učešća u održavanju zajedničkih delova.
To znači da svi vlasnici:
– učestvuju u troškovima održavanja,
– donose odluke o radovima,
– snose odgovornost za bezbednost zgrade.
Zašto je važno redovno održavanje?
Mnogi problemi u zgradama nastaju jer se reaguje tek kada kvar postane ozbiljan.
A posledice tada mogu biti mnogo skuplje:
- prokišnjavanje krova,
- pucanje cevi,
- oštećenje fasade,
- kvarovi na liftu,
- problemi sa vlagom,
- povećani troškovi grejanja.
Redovno održavanje nije trošak, već ulaganje u bezbednost, vrednost nekretnine i kvalitet života.
Šta ako neko odbija da učestvuje u troškovima?
Ovo je jedan od najčešćih problema u praksi.
Međutim, zakon jasno propisuje da je svaki vlasnik dužan da učestvuje u troškovima održavanja zajedničkih delova zgrade.
To nije stvar dobre volje, već zakonska obaveza.
Stambena zajednica može pokrenuti i odgovarajuće pravne postupke protiv vlasnika koji uporno izbegavaju svoje obaveze.
Da li stanar može samostalno menjati zajedničke delove?
Ne bez saglasnosti.
Na primer:
– zatvaranje dela hodnika,
– prisvajanje tavana ili podruma,
– menjanje izgleda fasade,
– postavljanje konstrukcija na zajedničkim delovima.
Sve ovo zahteva odluke stambene zajednice i često dodatne dozvole, jer zajednički delovi nisu privatni prostor pojedinca.
Zajednički prostor kao ogledalo zajednice
Način na koji izgleda ulaz vaše zgrade govori mnogo više od estetike.
On pokazuje:
- nivo organizacije,
- međusobne odnose komšija,
- osećaj odgovornosti,
- odnos prema zajedničkoj imovini.
Uređena zgrada nije samo lepša za život – ona ima veću tržišnu vrednost i stvara osećaj sigurnosti i pripadnosti.
Zaključak
Zajednički delovi zgrade nisu „tuđi problem“. Oni pripadaju svima i odgovornost za njihovo stanje deli cela stambena zajednica.
Krov koji danas ignorišemo sutra može postati ozbiljan problem. Lift koji ne održavamo danas može sutra ugroziti bezbednost. Fasada koju zanemarujemo polako smanjuje vrednost cele zgrade.
Dobra zgrada ne nastaje slučajno. Ona je rezultat zajedničke odgovornosti, organizacije i svesti da zajednički prostor pripada svima nama.
Potrebni su vam saveti ili podrška u upravljanju i održavanju zgrade?
Centar za razvoj komunalno stambenog sistema (CERKOS) pruža stručnu podršku, edukaciju i informacije za stambene zajednice, upravnike i građane.
